Finansije i Osiguranje - Srbija

Krediti, klijenti bez zaštite

Prilikom odobravanja kredita banke se štite hipotekama, kamatama i raznim naknadama, dok su građani prinuđeni da potpisuju ugovore koje često i ne razumeju. U udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga poručuju da pre nego što se upustite u zamaglenu kreditnu avanturu, treba dobro da se preračunate.

Privreda i stanovništvo u Srbiji zaduženi su sa oko 20 milijardi evra. I dok se banke prilikom odobravanja kredita višestruko štite hipotekama, kamatama i raznim naknadama, građani su prinuđeni da potpisuju ugovore koje često i ne razumeju. S druge strane, primedbe im se retko uvažavaju. Otuda je sve više udruženja za zaštitu korisnika finsijskih usluga koja ukazuju na rizike i pre i posle uzimanja kredita.

U novosnovanom Udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga poručuju da pre nego što se upustite u zamaglenu kreditnu avanturu, treba dobro da se preračunate.To se posebno odnosi na kamatnu politiku, koja prema iskustvima mnogih klijenata, ne odražava pravu cenu pozajmljenog novca.

"Postoji komlikovana tehnika obračuna kamata i tu ne postoji jedinstvenost, tako da mi ne smatramo da su banke namerno pravile neodgovarajuće obračune nego je to posledica različitih tumačenja pojmova iz ugovora u zakonu o obligacijama", rekao je  Petar Milutinović iz Udrženja za zaštitu korisnika finansijskih usluga.

Da je sa bankama moguć dogovor, govori i primer firme "Beomarking", koja je sa bankom pregovarala o umanjenju kamata za čak nekoliko miliona dinara.

"Banka je vešto uspevala da nam euribor prikaže nešto većim nego što jeste i to nismo primetili", rekao je Milan Eraković.

Prema njegovim rečima, druga stvka su troškovi obračuna kreditnih podtaka na koje banka nema prava.

"Kamata je njihova dobit na kreditu i iz dobiti oni finansiraju sve svoje troškove", rekao je Eraković.

Rizik velikih kamata samo je jedna od prepreka. Posle kalkulacije sa bankom, sledi novi rizik.

Već dve godine preduzeća u Srbiji više se razdužuju kako u zemlji tako u inostranstvu. Dodatni razlog za to je povećna opreznost firmi koje pre nego što sklope ugovor proveravaju finansijsku situaciju poslovnog prtnera. jer ne pomažu ni najpovoljnije kamate ako isporučenu robu ne možete da naplatite.

Ekspreti za proveru stvarnog finansijskog stanja firmi kažu da za sprečavanje rizika nisu dovoljne samo brojke.

"Možemo da vidimo primer firme u Pazaru koja je oštetila dosta proizvođača prehrambene robe jer se bavila trgovinom i jako su se brzo širili i svakom su bili intresanni kao klijent. Znači bilansi su govorili jedno, ali je praksa pokazala drugo", kaže ekonomski konsultant Pavle Vlaičić portala boniteti.rs.

Iako je u zemlju iz inostranstva kroz bankarski sektor investirano oko šest milijardi evra, iz Srbije se kroz glavnicu i kamate odlilo devet milijardi evra. Sa visokim kamatama nema konkurentnog proizvoda, pa je na firmama i pojedincima da pregovaraju sa bankom o visini kamata.